O kahonu
Cajon (kahon) je peruanski nacionalni instrument, a izmislili su ga Afro-Peruanci (potomci robova dovedenih iz Zapadne Afrike) kako bi održali svoju tradiciju ostajući pri tome ne primećeni od strane robovlasničke vlasti- koristili su drvene kutije kao bubnjeve u plesnim ritualima, a u isto vreme su ih koristili i kao hoklice ili stolove, te su tako ostali ne primećeni.
Španski flamenko gitarista Paco de Lucia i njegov perkusionista Ruben Dantes su 70-tih godina XX veka „otkrili“ peruanski kahon na svojoj turneji po Južnoj Americi i od tada kreće moderna priča o kahonu. Kako su Ruben i Paco kasnije govorili, oni su na poklon dobili jedan kahon, kome su dodali gitarske žice i tako je nastao Flamenco cajon, koji se i dan danas tako koristi. Vremenom se kahon modernizovao, te mu je dodat žičani sner, koji se, inače, koristi ispod doboša.
Sada se kahon ne koristi isključivo u Afro peruanskoj muzici, tu je i Afro Kubanska i flamenko muzika, a takođe se intenzivno probija kroz mnoge muzičke žanrove po celom svetu.
Kod nas u Srbiji se kahon koristi u raznim muzičkim žanrovima i odlično se uklapa sa akustičnim bendovima zamenjujući bubanj. Polako, ali sigurno i početnici i profesionalci uče tehnike i sviraju na kahonu na ulici, u sobi, na probama, u klubovima i koncertnim binama.
Štimovanje Cajon System kahona
Štimovanje Cajon System Drummer i Aqua kahona je vrlo jednostavno, preko jednog imbus ključa, koji se ponaša kao čivija na gitari ili violini. Na taj način se podešava sner, tj. da li želimo da imamo više ili manje žičanog zvuka u doboš sekciji, a može i da se potpuno isključi sner i da se onda svira kao peruanski kahon, odnosno klot zvuk (bez žičanog bazza) i da dobijemo imitaciju kongi i bongosa.
Precizno postavljenim snerom dobilo se da je bas suvlji i bez tog žičanog zvuka, te je on prava imitacija bas bubnja, dok sner u doboš sekciji ,,pršti" punom snagom, kao pravi doboš.
Kod Flamenco modela (koji se pravi sa gitarskim žicama) isto tako se podešava sa imbus ključem, s tim da može da se podesi da jedna strana ima više žičanog zvuka, a druga manje, a može i ravnomerno da se podešavaju. Po želji i afinitetu muzičara.
Vrlo zanimljiva novina je podešavajuća rezonantna rupa, kod Self EQ modela, jer se sa time može podešavati ton instrumenta, u zavisnosti od prostorije u kojoj se svira. Na to utiče veličina i akustika prostorije, kao i sama oprema kojom se ozvučava instrument. Velika je pripomoć tokom koncerata i studijskih svirki i snimanja.
Kontakt
